दे॒वासो॒ हि ष्मा॒ मन॑वे॒ सम॑न्यवो॒ विश्वे॑ सा॒कᳪ सरा॑तयः । ते नो॑ अ॒द्य ते अ॑प॒रं तु॒चे तु नो॒ भव॑न्तु वरिवो॒विद॑:
devā́so hí ṣmā́ mánave sámanyavo víśve sā́kaṃ sárātayaḥ | té no adyá té aparáṃ tucé tu no bhávantu várivo-vidaḥ
Ибо боги, воистину, были к Ману единодушны — все вместе, помощники и спасители. Да будут они нашими сегодня и впредь, для нашего прибежища; да станут они для нас обретающими простор (варивас).
दे॒वासः॑ । हि । ष्मा॒ । मन॑वे । सम॑न्यवः । विश्वे॑ । सा॒कम् । सरा॑तयः । ते । नः॒ । अ॒द्य । ते । अ॒प॒रम् । तु॒चे । तु । नः॒ । भव॑न्तु । वरिवः॑-विदः ।