Daṇḍanīti and the King as the Cause of Yuga-Order (दण्डनीतिः राजधर्मश्च युगकारणत्वम्)
इस प्रकार श्रीमह्या भारत शान्तिपर्वके अन्तर्गत राजधर्मानुशासनपर्वमें ब॒हस्पतिजीका उपदेशविषयक अड़सठवाँ अध्याय पूरा हुआ,विगृह्मयासनमित्येव यात्रां सम्परिगृह च । दैधीभावस्तथान्येषां संश्रयो5थ परस्य च युधिष्ठिर! इनमेंसे जो छः गुण कहे गये हैं, उनका परिचय सुनो, शत्रुसे संधि करके शान्तिसे बैठ जाना, शत्रुपर चढ़ाई करना, वैर करके बैठे रहना, शत्रुको डरानेके लिये आक्रमणका प्रदर्शनमात्र करके बैठ जाना, शत्रुओंमें भेद डलवा देना तथा किसी दुर्ग या दुर्जय राजाका आश्रय लेना
vigṛhya āsanam ity eva yātrāṁ samparigṛhya ca | daidhībhāvas tathānyesāṁ saṁśrayo ’tha parasya ca ||
yudhiṣṭhira! imeṣāṁ ṣaḍ-guṇānāṁ paricayaṁ śṛṇu—śatrunā saha sandhiṁ kṛtvā śāntena upaviśanam, śatror upari yātrā (abhyāgamanam), vigrahaṁ kṛtvā sthānam, ākramaṇa-pradarśana-mātreṇa bhīṣaṇaṁ kṛtvā sthānam, śatrūṇāṁ madhye bheda-praveśanam, tathā durge vā durjaye rājani āśraya-grahaṇam.
Васумана сказал: «О Юдхиштхира, постигни шесть мер царской политики. Это: заключить мир с врагом и пребывать в спокойствии; выступить походом против врага; сохранять открытую вражду и удерживать свою позицию; оставаться на месте, лишь показывая видимость нападения, чтобы устрашить; сеять раздор среди союзников врага; и, наконец, искать прибежища — защиты — в крепости или под властью могущественного, трудноодолимого царя. Таковы стратегические положения, посредством которых правитель хранит царство и выбирает действие или сдержанность по дхарме и обстоятельствам.»
वसुमना उवाच