Adhyāya 159 — Dāna–Dakṣiṇā, Āpaddharma Measures, and Prāyaścitta Classifications
लाभालाभौ सुखदु:खे च तात प्रियाप्रिये मरणं जीवितं च । समानि येषां स्थिरविक्रमाणां बुभुत्सतां सत्त्वपथे स्थितानाम्,तात! जो लाभमें हर्षसे फूल नहीं उठते, हानिमें व्यथित नहीं होते, ममता और अहंकारसे शून्य हैं, जो सर्वदा सत्त्वगुणमें स्थित और समदर्शी होते हैं, जिनकी दृष्टिमें लाभ- हानि सुख-दुःख, प्रिय-अप्रिय तथा जीवन-मरण समान हैं, जो सुदृढ़ पराक्रमी, आध्यात्मिक उन्नतिके इच्छुक और सत्त्वमय मार्ममें स्थित हैं, उन धर्मप्रेमी महानुभावोंकी तुम सावधान और जितेन्द्रिय रहकर सेवा-सत्कार करो। ये सब महापुरुष स्वभावसे ही बड़े गुणवान् होते हैं। शुभ और अशुभके विषयमें उनकी वाणी यथार्थ होती है। दूसरे लोग तो केवल बातें बनानेवाले होते हैं
lābhālābhau sukhaduḥkhe ca tāta priyāpriye maraṇaṃ jīvitaṃ ca | samāni yeṣāṃ sthiravikramāṇāṃ bubhutsatāṃ sattvapathe sthitānām ||
Бхишма сказал: «О дорогой мой, для тех, кто тверд в доблести, стремится к истинному знанию и пребывает на пути саттвы, прибыль и утрата, наслаждение и страдание, желанное и нежеланное, даже смерть и жизнь — всё равно. Такие люди, свободные от присвоения и эго, взирают на противоположности равным взором; потому, сохраняя бдительность и самообладание, служи и почитай этих великих душ, любящих дхарму: их слова о благом и неблагом истинны, в отличие от тех, кто лишь говорит напоказ.»
भीष्म उवाच