Śalya’s Objection to Sārathya and Duryodhana’s Conciliation (शल्यमन्यु-प्रशमनम् / Sārathyāṅgīkāra)
तैर्विमुक्तै: शरशतैश्छादितं गगनं तदा । शलभानां यथा व्रातैस्तद्वदासीद् विशाम्पते,प्रजानाथ! उस समय धनुषसे छूटे हुए सौ-सौ बाणोंद्वारा आच्छादित हुआ आकाश पतंगोंके समूहसे भरा हुआ-सा प्रतीत होता था
sañjaya uvāca |
tair vimuktaiḥ śaraśatais chāditaṃ gaganaṃ tadā |
śalabhānāṃ yathā vrātais tadvad āsīd viśāṃpate prajānātha ||
Санджая сказал: В то время небо было закрыто сотнями и сотнями стрел, выпущенных из луков. О владыка народа, оно казалось наполненным роем саранчи — столь густ был полёт снарядов в той праведной и вместе с тем страшной войне.
संजय उवाच